44 сата било нам је потребно да стигнемо на утакмицу. 30 сати за повратак у Србију. Кроз шта смо све пролазили на границама, добро је и да смо стигли како треба.

Из Београда смо кренули око 20 часова, уз пратњу полиције. Наш возач „Хуго“ промашује скретање за Нови Сад, тако да смо одмах видели да ће то бити занимљиво путешествије. Брзо стижемо до Мађарске границе и тамо већ почиње цимање. Прва два аутобуса пролазе, док нама не дају, већ нас враћају за Србију. Ми се враћамо назад и покушавамо поново. Мађарску границу прелазимо у 4 ујутру, тј. 8 сати од поласка из Београда. Заустављамо се једном на пумпи, а на Словачкој граници поново цимање. Прегледање пасоша траје поново око 4 сата. Кроз Словачку смо прошли без задржавања, али нас зато на словачко-чешкој граници поново чека зајебанција. Поново два аутобуса пролазе, док трећи задржавају, наводно, јер неки имају забрану уласка. Трећи аутобус чекамо, по мојој процени 5 можда и 6 сати. Тако да само за 24 сата пута, успели само да уђемо у Чешку.

Крећемо ка Пољској, али не идемо кроз Праг, већ локалним путевима. Сналажљивост наших возача доводи нас у ситуацију да немамо појма где се налазимо. Нас неколико били смо сведоци умећа нашег возача „Хуга“. У једном тренутку, три пута је возио око кужног тока, док није укапирао где треба да скрене J Тако да смо ми били приморани да управљамо: „Хуго двојка, Хуго шестица...“. Путовање кроз Чешку трајало је читавих 10 сати, опет стајање на граници око 3 сата и напокон после 36 сати улазимо у Пољску.

Много раположенији што смо дошли до жељене земље, крећемо напред. Међутим, ни то дуго није трајало. После неких сат времена пута кроз Пољску, на другом аутобусу страда мотор. Мислим да нико више није могао да верује шта нас је све снашло. Сви се пунимо у два буса, преко 100 људи у сваком и крећемо. Пролазимо Вроцлав, први већи град, и тада већ почињемо да се спремамо за неко евентуално изненађење, од стране пољских спортиста. Од тога пре утакмице ништа није било.

Напокон, после 44 сата стижемо на „стадион“. Заставе нисмо уносили, јер није било места за качење. Поред заставе „Делије Север“ биле су „Лондон“ и „Ултрас Варшава“. Од пиротехнике ништа није паљено. Одлично навијање у првом полувремену. У другом смо мало стали, лоше навијање скроз у првих 20 минута. Онда крећемо са песмом „Тамо далеко“ до краја утакмице. Тотална лудница на трибини. Побеђујемо 1:0 и после утакмице одмах се пакујемо у бусеве за повратак.

После неких сат времена вожње, Лех нас напада, у неком граду, не знам тачно који је. Шта се дешавало у повратку није за форум, у сваком случају ми смо одрадили наш посао. У повратку сваки аутобус је посебно отишао. Имали смо цимање у Чешкој са полицијом. Поново цимања на границама. Нама пуца гума на сред словачке. У Мађарској пар шамара за чланове неког мађарског покрета, за отцепљење Војводине. Бакље у бусу. Лудница тотална. Једва успевамо да стигнемо на границу на време, јер је већини истицала виза. У Београд смо стигли у току ноћи.

Све у свему, лепо гостовање. Испало је напорно због толиког пута и цимања на прелазима. Једино остаје жал што нисмо имали више времена да преноћимо у неком од градова.

| Слике | Видео |

---