Лап дан. Добра екипа. Атрактиван противник. Инциденти. Синоћ је само фалила победа, али шта да се ради.

Полазимо за Београд око 15 часова. Људи, по мојој процени, у тоталном лудилу. Све ово је наговештавало на тотално зезеање синоћ. Због велике гужве у саобраћају, од улаза у Београд, па све до Пионира, морали смо да се запутимо право у халу. На трг нисмо могли никако да стигнемо.

У халу улазимо неких сат и мало јаче пре почетка утакмице. Није било класичног копа, већ је цела наша трибина била на ногама. Преко пута нас, још раније су ушли навијачи ПАОК-а подпомогнути мањим бројем мишева. Њих, све укупно, можда 100-150.

Пола сата пре почетка утакмице долази до првих чарки. Неколико гостујућих навијача, покушава да се обрачуна са неколико старијих људи, тј симпатизера преко пута нас. Све то траје неколико минута, довољно да се сви који су се налазили на нашој трибини довољно наелектришу. Крећемо са масовним уласком у терен и залећемо се на супротну трибину. Летеле су рекламе, столице, бакље. До неког озбиљнијег контакта није могло доћи због њиховог повлачења и због уласка већег броја полиције на паркет.

У свему томе, два наша момка су повређена. Један је имао тежи прелом руке при паду на трибини и хоспитализован је у ургентном центру и касније одвезен у Шабац. Други је имао посекотину, коју су му средили у болници по доласку у Шабац.

Навијање је било одлично, на моменте је била грмљавина. Велики број застава олимпијакоса и велика Мисфитс. Импресивно је било када смо у другом полувремену сви поскидали мајице. Незаборавно вече.

---